Како је пандемија ЦОВИД-19 утицала на глобално здравље?

Увод

Појава болести корона вируса 2019 (ЦОВИД-19), која је узрокована инфекцијом од раније непознатог тешког акутног респираторног синдрома коронавируса 2 (САРС-ЦоВ-2), опустошила је економије и изазвала незапамћене изазове здравственим системима и системима исхране широм света. Глобално, милијардама људи је наређено да остану код куће као резултат карантина, док је скоро три милиона људи умрло (до краја марта 2021.).

Индекс глобалне здравствене безбедности (ГХС).

На крају избијања еболе која се догодила 2014. године, ГХС индекс је развијен како би се утврдила способност укупно 195 земаља да се изборе са будућом епидемијом заразне болести. Да би направио ово предвиђање, ГХС индекс узима у обзир биолошке ризике сваке земље, што укључује анализу тренутне геополитике земље, здравственог система и капацитета за контролу избијања заразних болести.

Да би се проценио ГХС индекс дате земље, они су оцењени на основу превенције, откривања и извештавања, брзог реаговања, здравственог система, усклађености са међународним нормама и окружења ризика.

Од избијања ЦОВИД-19, службеници јавног здравља су истраживали да ли се ГХС индекс може користити за процену учинка земаља током тренутне пандемије. У истраживачкој студији која је желела да уради управо ово, откривено је да ГХС индекс има позитивну корелацију са стопама морбидитета и морталитета повезаних са ЦОВИД-19 у 178 различитих земаља.

Упркос овом запажању, ови истраживачи су заправо открили да ова позитивна повезаност има ограничену вредност у одређивању способности земље да се носи са глобалном пандемијом.

Утицај ЦОВИД-19 на друге здравствене проблеме

Пандемија ЦОВИД-19 преплавила је здравствене системе широм света, имајући директан ефекат на дијагнозу и лечење других болести.

Социјално дистанцирање и изолација смањили су стопу дијагноза заразних болести као што је сезонски грип, као што би се очекивало са смањеним друштвеним контактом.

Међутим, појединци су избегавали да траже помоћ за друге здравствене проблеме због затварања и избегавања медицинских установа, што је довело до смањене дијагнозе и лечења упркос томе што проблем још увек постоји. У међувремену, чак иу дијагностикованим случајевима, лечење болести и стања као што је рак је у многим случајевима морало бити одложено због непосредне претње да ЦОВИД-19 прождире здравствене системе и њихове ресурсе.

Научна истраживања широм света такође су се фокусирала на ЦОВИД-19, потенцијално одлажући истраживања и открића о другим болестима.

Штавише, друге заразне болести попут маларије, ХИВ-а и туберкулозе стављене су по страни, иако су и даље веома стварни проблеми, посебно у рањивијим популацијама. Процена фондације Билла и Мелинде Гејтс у септембру 2020. проценила је податке о покривености вакцинама из првог дела пандемије и дошла до закључка да је покривеност вакцинама у здравственим системима померена за око 25 година у 25 недеља.

Пре пандемије, око половине светске популације није имало приступ основној здравственој заштити, а овај број је повећан пандемијом. Здравствени системи широм света треба да постану доступнији и да буду спремни за будуће догађаје сличне пандемији на начин који ће смањити утицај на управљање другим болестима.

Глобални утицај на ментално здравље

Најчешће карактеристике повезане са новим инфективним ЦОВИД-19 укључују респираторне симптоме, укључујући кашаљ, грозницу, респираторне проблеме и, у одређеним случајевима, атипичну упалу плућа. Изван респираторног система, САРС-ЦоВ-2 такође утиче на кардиоваскуларни, гастроинтестинални и уринарни систем.

Психолошки ефекти ЦОВИД-19

Поред ових симптома, уочене су и различите неуролошке манифестације након инфекције САРС-ЦоВ-2. Неки примери ових манифестација укључују хипосмију, дисгеузију, енцефалитис, менингитис и акутну цереброваскуларну болест. Претпоставља се да су ови неуролошки ефекти последица директне инфекције мозга, хиперинфламаторног одговора изазваног вирусом, хиперкоагулације и постинфективних имунолошки посредованих процеса. Као резултат, ови неуролошки ефекти могу довести до широког спектра психолошких проблема у распону од депресије, анксиозности, умора и посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП).

Здравствени радници

Поред директног утицаја на пацијенте са ЦОВИД-19, ментално здравље и здравствених радника и неинфицираних припадника опште популације такође је драматично промењено током пандемије.

Пружаоци здравствених услуга, на пример, су под високим ризиком од инфекције вирусом, као и трауматских догађаја повезаних са ЦОВИД-19. Штавише, показало се да су здравствени радници који морају да буду у карантину изложени већем ризику од избегавања понашања и тежих симптома ПТСП-а у поређењу са општом јавношћу.  

 Аутор Бенедетте Цуффари, мр.